На иницијативу народних старешина из Друговца, Министарство просвете и црквених дела је донело указ да од школске 1863/64. године отпочне са радом друговачка основна школа. До 1863. године друговачка деца су походила основну школу у Коларима.
У кући, коју су Друговчани откупили од Милоша Милића, капетана у војсци кнеза Милоша и чувеног трговца (Милошевим) свињама, настава се одвијала све до 1928. године. Школа у том периоду није поседовала никаквог школског инвентара, осим неких оскудних учила. Услови рада били су веома неповољни – деца су од својих кућа доносила троношце, таблице за писање и писаљке. Под је био земљан, напуклине на зидовима су попуњаване блатом, замешеним са плевом, учионице су биле недовољно осветљене, са мирисом влаге и буђи. За грејање учионица коришћене су пећи, а огревно дрво доносили су родитељи чија су деца походила школу. У наступу јаких зима школа би престајала са радом.
Од 1928. године школска настава се одвијала у три приватне зграде. Након ослобођења земље од окупатора, Друговчани су приступили изградњи задружног дома, која је завршена 1950. године. Добровољним радом испечено је милион и петсто-тина хиљада добре цигле, од чега је већи део уграђен у зидове задружног дома. Пошто није било новаца да се за друговачке ђаке сагради нова школа, а како се број ученика из године у годину повећавао, седам година касније, одлуком месних власти, објекат је уступљен за адаптацију у школску зграду, јер се сматрало да је школа важнији приоритет од задружног дома. Године 1956. зграда је адаптирана у савремену школу, а годину дана касније, тачније од школске 1957/58. године, у њој се одвијала настава од првог до осмог разреда. Од те године школа има назив „Партизански борац“.
Данас друговачка школа сем матичне, осмогодишње школе, има и подружна одељења нижих разреда у Бадљевици и у Суводолу. Поседује седам учионица, фискултурну салу (коју је првим спортским реквизитима опремио Драгослав Дража Марковић) са бином, погодном за одржавање културно-уметничких програма. Има савремено опремљене кабинете за информатику и хемију, опремљену школску кухињу са трпезаријом, наставничку зборницу, просторије намењене за библиотеку, директора, секретара и школског педагога, као и простране ходнике. У великом школском дворишту 1983. године (поводом емисије „Знање-имање“) изграђени су терени за мали фудбал, одбојку и кошарку, који су новим слојем асфалта пресвучени 2006. године. а 2013. године урађена је и расвета терена. 1983. године уведено је и парно грејање, а стари намештај у учионицама замењен је новим.
У последњим годинама опремљена је и ученичка библиотека, као и стручна библиотека, које данас располажу са преко три хиљаде објављених наслова. Значајни донатори књига били су Друговчани: Милосав Илић, доскорашњи директор школе, Душан Бркић, новинар, Миланка Нешић, Рајко Нешић, Драгослав Јовановић, родом из Суводола и неколико житеља Смедерева: Милица Грујић, Душан Дрљача, Катица Томић и Љубица Стевановић.
Најзначајнија донација, која ће допринети побољшању наставе информатике, двадесет савремених рачунара, стигла је овог априла од Саше Стевановића, житеља Париза, некадашњег ученика Друговца. Подручне школе у Бадљевици и Суводолу такође су опремљене компјутерима и имају скромне библиотеке са неколико стотина наслова.
У протеклих 150 година рада школе у Друговцу, наставу је изводило 280 учитеља, наставника и професора. Први учитељ је био самоук, а Светозар Ивковић, први стручни учитељ, учио је друговачке ученике од 1882. до 1922. године. Данас у школи ради компетентни наставни кадар, који успева да кроз наставне и ваннаставне активности мотивише ученике и постиже са њима изузетне резултате у различитим областима. Посебно треба истаћи успехе на различитим такмичењима из српског језика, језичке културе и књижевности, као и резултате из техничког и информатичког образовања и рад спортске секције, пошто у овим сегментима друговачки ученици освајају прва места на свим нивоима такмичења. Ваннаставне активности у школи оживео је и ентузијазам новоосноване лингвистичке секције (која је освојила прво место у Србији) и од прошле школске године и рад новинарске секције. Драмска секција је својим радом допринела да школа постане центар културних окупљања у селу и својим квалитетом поставила нове стандарде ученичких постигнућа у Смедереву.
Од оснивања школе до данас, наставу је походио велики број ученика, међу којима су многи постали значајне личности – лекари, професори, доктори наука, истраживачи, писци, песници, новинари, економисти, инжењери, успешни привредници, културни радници.
Основна школа „Светитељ Сава“ данас се по условима рада, квалитету образовног процеса и резултатима не разликује од градских школа. Свакодневно се улажу максимални напори у стварању још бољих услова, пре свега на плану развоја и даљег усавршавања педагошке организације, наставне технике и технологије, права, обавеза и одговорности свих учесника у образовно-васпитном процесу.
Са правом се може рећи да је друговачка школа за првих сто педесет година постојања постала не само добро организована и успешна образовна институција, него и понос села Друговца и незаобилазни чинилац сваке приче у области образо-вања и културе на подручју смедеревске општине и Подунавског округа.
You must be logged in to post a comment.